Opusteno - 4:44 pm Pet 26, Nov 2021
Crna rupa - zanimljivosti i zanimljive činjenice
Činjenice o crnoj rupi će reći sve o ovim misterioznim objektima u našem univerzumu. Saznajte kako se formiraju i efekte koje imaju na objekte koji se previše približavaju. Otkrijte koliko je Zemlja blizu crnih rupa i da li imamo čega da se plašimo. Saznajte da li će naše Sunce ikada postati crna rupa i o različitim tipovima i veličinama ovih sjajnih sastojaka našeg univerzuma koji prkose fizici.
Crna rupa je srušena zvezda
Jedna od prvih činjenica o crnoj rupi koju treba da znate je da se ove fascinantne oblasti u svemiru formiraju kada velikoj zvezdi počne da ponestaje energije. Zatim počinje da se urušava pod sopstvenom gravitacijom. Ako je zvezda u stanju da zadrži deo svoje energije, može postati beli patuljak ili neutronska zvezda, ali ako je dovoljno masivna može nastaviti da se smanjuje sve dok ne bude veličine sićušnog atoma, što je poznato kao gravitacioni singularnost. Crna rupa je naziv koji se odnosi na ovu oblast u svemiru gde je gravitaciona sila singulariteta toliko intenzivna da čak ni svetlost ne može izaći.
Izgubili biste pojam o vremenu u crnoj rupi
Crna rupa je neverovatno gusta i njena gravitacija je veoma jaka. Zasnovano na Ajnštajnovoj teoriji opšte relativnosti, koja kaže da na vreme utiče vaša brzina, ova kombinacija zapravo iskrivljuje prostor-vreme koji okružuje crnu rupu. Zapamtite da svetlost ne može da pobegne iz crne rupe, a oblast koja se nalazi odmah iza oblasti u koju svetlost ne može da dosegne je poznata kao horizont događaja. Kada bilo šta pređe ovu tačku, brzina potrebna za bekstvo bi bila veća od brzine svetlosti, što se smatra nemogućim sa onim što znamo iz trenutnih istraživanja.
Ako padnete u crnu rupu, postanete mršavi
Iako je nemoguće da osoba preživi dovoljno dugo da opiše iskustvo pada u crnu rupu, činjenice o crnoj rupi nam govore šta bi se dogodilo. Pojedinac bi prvo doživeo bestežinsko stanje kada bi počinjao slobodan pad, ali to bi kratko trajalo jer bi intenzivne gravitacione sile zavladale kada bi padale blizu centra. Bili bi stisnuti prema unutra i počeli biste da se istežete. Na kraju bi se pretvorili u dugačak niz pojedinačnih atoma.
Ne možemo da vidimo crne rupe - ali znamo gde su
Jedna od zabavnijih činjenica o crnoj rupi je da su ovi objekti praktično nevidljivi. Opet, pošto svetlost ne može da pobegne, praktično je nemoguće direktno posmatrati crne rupe. Ali naučnici i dalje znaju gde se nalaze crne rupe zbog njihovog uticaja na druge objekte. Na primer, njihova gravitaciona sila je dovoljno jaka da savije svetlost, iskrivljujući svetlost koja dolazi od drugih objekata. Gravitaciona sila takođe može da izobliči kretanje objekta, omogućavajući nam da znamo gde se nalaze crne rupe u univerzumu.
Jedna teorija uključuje da živimo u crnoj rupi
Ako možete da se zamislite oko jedne od zanimljivijih činjenica o crnoj rupi, razmislite o teoriji da možda živimo unutar crne rupe. Ovo nije jedna od široko prihvaćenih teorija crne rupe, ali nije ni potpuno isključena. Fizičari su primetili da je gustina mase i energije u našem univerzumu slična gustini crne rupe. Ovo je dovelo do ideje da je ceo naš univerzum jednostavno unutrašnjost crne rupe, što navodi naučnike da se zapitaju da li crne rupe u našem univerzumu dovode do još većeg broja univerzuma... i dalje nastavljaju?
Crne rupe nisu čistači univerzuma
Uobičajeno je da ljudi veruju da crne rupe imaju moć da sve usisaju u sebe. Ipak, nema potrebe za brigom; Zemlja neće uskoro biti usisana u crnu rupu. Čak i kada bi se naše Sunce iznenada pretvorilo u crnu rupu, gravitacija na Zemlji ne bi bila pogođena. Crna rupa ima moć da usisa predmete u sebe samo ako se približe dovoljno. Ovo zavisi od lokacije horizonta događaja i veličine crne rupe.
Crne rupe su otkrivene pre nekoliko stotina godina
Teoriju crnih rupa razvili su 1783. Džon Mišel i Pjer-Simon Laplas. Odvojeno, ova dvojica su bili prvi pojedinci koji su ideju o crnim rupama stavili u umove astrologa. Teorija je prvobitno govorila o tamnim zvezdama koje su imale brzinu bekstva koja je bila veća od brzine svetlosti ako se sabije u dovoljno mali radijus. Termin je na kraju promenjen u zamrznuta zvezda. Džon Viler je zaslužan za imenovanje ovih objekata crnim rupama u 20. veku.
Crne rupe mogu nestati
Profesor Stiven Hoking je zaslužan za razvoj teorije neproverenog procesa isparavanja, poznatog kao Hokingovo zračenje. Veruje se da crne rupe zrače mali broj čestica, zbog čega vremenom gube masu. Nakon što prođe dovoljno vremena, crna rupa bi na kraju trebalo da nestane. Međutim, mnogi naučnici se ne slažu sa ovom teorijom i ona tek treba da bude dokazana jer je proces tako spor. Samo najmanje crne rupe bi mogle da ispare u dosadašnjem životu univerzuma.
Jezgro crne rupe može biti manje od atoma
Jedna od zbunjujućih činjenica o crnim rupama pokazuje koliko još treba da se nauči o crnim rupama. Jezgro crne rupe može biti manje od atoma, što može biti teško shvatiti. Međutim, gravitaciona sila je toliko jaka da naučnici i dalje pokušavaju da pronađu kvantnu teoriju gravitacije koja bi imala smisla kada bi se primenila na crne rupe. Središte crnih rupa je opisano kao oblast u kojoj više ne važe svi zakoni fizike.
Postoje dve vrste crnih rupa
Postoje dve vrste crnih rupa. Prvi je poznat kao Švarcšild i predstavlja nerotirajuću crnu rupu. Drugi tip, poznat kao Kerova crna rupa, rotira. Schvarzschild je prilično bazičan i njegovo jezgro ostaje mirno. Sastoji se samo od singularnosti i horizonta događaja. Kerova crna rupa je češća i rotira se jer se rotirala zvezda od koje je nastala. Kako je zvezda kolabirala, zamah se nastavio u crnoj rupi. Ovaj tip takođe ima više delova, uključujući singularnost, horizont događaja, ergosferu i statičku granicu. Ergosfera može dozvoliti da predmet bude izbačen iz crne rupe, sve dok ne pređe horizont događaja.
Naša galaksija ima veliku crnu rupu
Naša galaksija, Mlečni put, ima veliku crnu rupu u svom centru. Naučnici su otkrili dokaze koji bi nas naveli da pretpostavimo da svaka velika galaksija ima supermasivnu crnu rupu u centru. Naša se zove Strelac A i ima masu jednaku oko 4 miliona naših Sunaca. Stalo bi u kuglu koja bi mogla da zadrži milione Zemlja. Ali Zemlji ne preti ova crna rupa i još uvek postoje naučnici koji sumnjaju da ona zaista postoji.
Ne znamo šta je u crnoj rupi
Naučnici još uvek pokušavaju da otkriju šta je unutar crne rupe. Ovi objekti obično imaju prsten od rotirajućeg materijala oko sebe. Ovi materijali će na kraju pasti u crnu rupu, putujući velikom brzinom. Gravitacija unutar crne rupe je teoretski beskonačna, što znači da bi vreme trebalo da se uspori i da bi se na kraju zaustavilo. Naučnicima je teško da shvate šta se dešava sa predmetima unutar crne rupe i dok ne pronađemo način da zaista vidimo unutrašnju rupu, možda nikada nećemo saznati.
Crne rupe se mogu spojiti
Prema činjenicama o crnoj rupi, zaista ne postoji ništa preveliko za crnu rupu. Crna rupa može čak i da proguta celu galaksiju. Pretpostavlja se da većina galaksija ima veliku crnu rupu u svom centru. Ako bi se dve galaksije sa crnim rupama u centru sudarale, one bi se okretale jedna oko druge i hranile se energijom jedne drugu. Što su bliže, brže se okreću, sve dok se na kraju crne rupe ne spoje u jednu veliku crnu rupu.
Naše sunce se verovatno nikada neće pretvoriti u crnu rupu
Crne rupe su zvezde kojima je ponestalo energije. Znamo da će naše Sunce na kraju ostati bez energije, ali dobra vest je da nam činjenice o crnoj rupi govore da se najverovatnije neće pretvoriti u crnu rupu. To je zato što zvezda treba da bude malo veća da bi se transformisala u crnu rupu. Naše Sunce će se najverovatnije pretvoriti u belog patuljka, ali se to ne očekuje za najmanje četiri milijarde godina. Opasniji deo ove transformacije uključuje širenje Sunca pre nego što se skupi, što bi dovelo do toga da Zemlja postane nenaseljiva.
Crne rupe dolaze u 3 veličine
Činjenice o crnoj rupi nam govore da postoje tri vrste crnih rupa kada je u pitanju njihova veličina. Najmanji tip crne rupe poznat je kao primordijalna crna rupa. Oni se kreću u veličini od veličine jednog atoma do mase planine. Najčešća crna rupa se zove zvezdana crna rupa, a ona je čak 20 puta masivnija od našeg Sunca. Najveće vrste crnih rupa poznate su kao supermasivne crne rupe i obično se nalaze u centru galaksija.
Udaljeni smo 20.000 svetlosnih godina od najbliže crne rupe
Rana merenja udaljenosti između naše planete i najbližih crnih rupa dovela su do izveštaja da smo samo 1.600 svetlosnih godina udaljeni od naše najbliže susedne crne rupe. Iako ovo nije opasno, mnogo manji broj od očekivanog dovoljno je iznenadio naučnike da ih navede da ponovo mere i preračunaju. Nova merenja pokazuju da smo mi zapravo udaljeni više od 20.000 svetlosnih godina od najbliže crne rupe, što bi trebalo da olakša spavanje naučnicima koji se plaše da crna rupa proždire našu galaksiju.
Još uvek imamo mnogo da naučimo o crnim rupama
Kao i mnogi drugi objekti u svemiru, još uvek treba mnogo istraživanja da se uradi u vezi sa crnim rupama. Činjenice o crnoj rupi nam govore da se teorije stalno menjaju kako se otkrivaju nove činjenice i isključuju prethodne misli. Iako se crne rupe u filmovima i pričama često prikazuju kao zlo prisustvo koje bi moglo značiti kraj čovečanstva, većina naučnika se slaže da trenutno nemamo čega da se plašimo. Dok saznajemo više o ovim misterioznim objektima, sigurno ćemo ostati fascinirani crnim rupama.
Izvor:Opusteno.rs
Коментари
Постави коментар