Opusteno - 12:18 pm Pon 15, Okt 2018
Kako vidimo
Mozak je posrednik u interakciji očiju i vizualnih podražaja. Glavna je uloga očiju poslati sliku mozgu koji je potom interpretira i skladno podražaju, šalje uputstva drugim delovima tela koje će radnje izvesti.
Osetljivost (ISO)
Osetljivost naših očiju slična je onoj kod fotoaparata. U uslovima jačeg osvetljenja, osetljivost naših očiju opada čime dolaze do izražaja finiji i svetliji detalji, dok u uslovima tame osetljivost raste, što nazivamo prilagođavanjem na tamu. Verovatno ste već primetili kako tamnija područja izgledaju zrnasto i mutno. To je posledica porasta osetljivosti, a uzrok je činjenica da u tami vidimo samo crno-bele nijanse. Ljudsko se oko vrlo brzo prilagodi svetlim uslovima, ali mu je potrebno znatno više vremena za prilagođavanje u tamnijim uslovima. Budući da središte oka nije osetljivo na mrak, u takvim je uslovma bolje gledati bočno.
ISO prilagodljiv na okolinu
Mrežnjača ljudskog oka prilagodljiva je na varijacije u okolini, tako da tokom vedrog dana opada osetljivost, dok u tamnijoj pozadini, osetljivost raste.
Visoki dinamički raspon
Dinamički raspon odnosi se na raspon između najsvetlije i najtamnije regije koju oko može videti. Do sada ne postoji prikladna tehnologija kojom bi se moglo imitirati ovaj raspon.
Balans bele boje
Mozak je odgovoran za takozvani balans bele boje koji varira zavisno od jačine svetla. U svetlim je (photopic) uslovima naš vid manje osetljiv na plave nijanse nego u tamnim (scotopic) uslovima. Upravo zato naše oči izgledaju crvene na fotografijama snimljenima noću pa zbog toga moramo koristiti opciju korekcije crvenih očiju.
Fokalna razdaljina
Fokus se kontroliše širenjem i stiskanjem sočiva oka. Fokalna, odnosno žižina udaljenost odgovara veličini očne jabučice.
Otvor
Zenica, crna tačka u središtu irisa oka ponaša se kao otvor. Na jakom svetlu prečnik zenice se može povećati i do jednog milimetra, dok se noću prečnik otvora smanjuje do devet milimetara.
Zavesa
Očni kapci ponašaju se poput zavesa. Ljudski vid zavisi od eksponencijalnog propadanja.
Rezolucija
Rezolucija ljudskog oka iznosi oko 1/60 stepeni.
Vid
Središnja tačka u irisu odgovorna je za sve ono što vidimo. Mozak spaja predstave tako da doživljavamo tačnu sliku prisutnih objekata. Može se uporediti sa stvaranjem crtanih filmova: nekoliko nepokretnih slika velikom brzinom vrtimo jednu za drugom zbog čega doživljavamo kao da se slika pokreće.
Uloga mozga
Mozak je izvršni organ vida. Dakle, on je odgovoran za vid, a oči same po sebi ne vide ništa. One samo šalju vizualne podražaje u mozak koji ih interpretira i usmerava naše ponašanje skladno toj interpretaciji. To znači da su oči zapravo samo posrednik.
Kako vidimo?
Svetlost koja se odbija od nekog predmeta, prolazi kroz providnu rožnjaču, zatim kroz tečnost prednje očne komore, odakle se preusmerava na zenicu, centrirani otvor u predelu dužice, čiji mišići, pod kontrolom jedara moždanog stabla, regulišu otvor zenice i samim tim upadnu količinu svetlosti.
Potom prolazi kroz tečnost zadnje očne komore, gde se upućuje na sočivo, koje je SABIRNO ili KONVEKSNO. Izoštravanje slike udaljenog ili bliskog objekta omogućava cilijarno telo, mišić koji svojim kontrakcijama ili dekontrakcijama menja oblik sočiva, a samim tim i upadni ugao svetlosti (kažemo: vrši akomodaciju očnog sočiva).
Rasipanje svetlosti unutar oka sprečava sudovnjača, koji stvara efekat mračne komore. Kao što i iz fizike znamo, u mračnoj komori dobija se obrnuta slika predmeta, što, između ostalog, dokazuje i pravolinijsko kretanje svetlosti.
Isti slučaj je i sa mrežnjačom oka.
Kada jednom dospe do mrežnjače, svetlost prvenstveno prolazi kroz ganglijske i bipolarne ćelije, a zatim i kroz fotoreceptore, čepiće i štapiće. Fotoreceptori su slično građeni, i čepići, i štapići imaju na svojoj površini pigment osetljiv na svetlost (rodopsin), koji u zavisnosti od toga da li na njega pada svetlosni zrak ili ne menja svoj oblik, gde se ta promena prevodi u akcioni potencijal, koji se prenosi na bipolarne i ganglijske ćelije. Od ganglijskih ćelija, akcioni potencijal se prenosi na očni nerv, putem kojeg najpre dolazi do talamusa (gde se vrši prekopčavanje nervnih puteva, radi po principu relejnog centra), a zatim ide do vidne zone kore prednjeg mozga koja se nalazi u potiljačnom režnju (lobus occipitalis). Očni nerv se sastoji iz nervnih vlakana koja se pružaju iz oba oka i koja se ukrštaju, tako da deo nervnih vlakana iz desnog oka prelazi na levu stranu i obrnuto.
Na mrežnjači se formira stvaran lik predmeta koji se posmatra, ali je obrnut.
Izvor:geek.hr
Коментари
Постави коментар